О FlowSaga

Зашто сам направио FlowSaga

Први пут када сам користио туђи Flow додатак, буљио сам у њега пуних десет минута. Нисам га разумео. Не зато што је био ружан. Заиста нисам могао да схватим шта ради — нисам препознавао називе дугмади, редослед није имао смисла, а када бих нешто кликнуо, нисам знао шта се десило.

Стиснуо сам зубе и једном га прошао до краја. Ниједан проблем није решен. Знао сам шта желим. Слика ми је била тачно у глави. Само нисам могао да је изнесем напоље.

Седео сам испред тог екрана, а у грудима ми је расло разочарање. Не бес на алат — бес на самог себе. Почео сам у нади да ће ме неки алат учинити бољим у томе. Завршио сам осећајући се глупо.

Касније сам нешто схватио. Није била моја кривица.

Пре него што постанеш добар у нечему, пред тобом стоје врата. Мораш да можеш да их прочиташ и да желиш да их користиш пре него што било какво вежбање почне.

Ако су врата постављена превисоко, није важно колико си талентован. Остајеш напољу. Мој енглески је слаб. Тај додатак је био само на енглеском, који није мој језик, а и интерфејс је био сложен; нисам могао да га читам. Зато сам одлучио да направим свој. Један који могу да читам ја, а можете и ви. FlowSaga сам направио због тог дана.

Одакле потиче име: Сага, богиња прича

У нордијској митологији постоји место које се зове Sökkvabekkr — „потонули поток”. Кроз њега теку хладни таласи и никад не престају. Один иде тамо сваког дана.

Једна жена га чека. Два златна пехара. Пију. Разговарају. Сваког дана, ниједном не пропустивши. Шта је рекла? Нико то није записао.

Много касније, неко је записао нордијске богове у књигу. У њој постоји списак богиња — шеснаест. Прва је Одинова жена. Друга је она: Sága. Та књига је о њој сачувала само једну реченицу: живи у Sökkvabekkr, и то је велико место.

Научници се и данас споре шта значи њено име. Једни кажу видети. Други кажу прича. Говорила је сваког дана. Ниједна њена реченица није сачувана.

Идеја која никад није остварена, никад записана, као да никад није ни постојала.

Saga на старонордијском значи „прича”. Flow је Google Flow, где правите своје видео-снимке, а и поток крај којег живи Сага. Наш знак је дуги брод као у митовима: подигните једро и ветар је на вашој страни; када вам не треба, савије се у џеп као комад тканине. S на једру је Saga.

Сто тринаест телади

Три сата поподне, а мркли мрак. Ово је Исланд пре хиљаду година. Нема краља. Нема палате. Нема града. Само ватра и људи око ње. Неко почиње да прича: крвна освета међу родовима, парница, убиство.

У том веку прича испричана једном нестајала је. Испричај је поново следеће зиме и детаљи склизну; после једне генерације приповедач умре, а прича бива сахрањена с њим.

Исланђани то нису прихватили. Одлучили су да је запишу. Али папира није било. Писати је значило заклати теле: одрати кожу, стругати је док не постане танка и осушити је. Једна кожа, пресавијена на пола, давала је само два листа. Највећи рукопис средњовековног Исланда је Flateyjarbók: двеста двадесет пет листова — сто тринаест телади.

А на овом острву музна крава није богатство. Она одлучује да ли ће твоја деца преживети зиму. На другим местима у Европи, у тим вековима, тако скупо писање трошило се на латински: Библије, свеце и краљевске хронике. Исланђани су га трошили на сопствене речи, сопствене људе, сопствене приче.

Не само да би прича постојала. Да би заиста живела.

Не удрите

Тринаести век. Исланђанин по имену Snorri Sturluson примећује нешто застрашујуће: млади песници више не могу да читају старе песме. Уметност преношена с колена на колено вековима само што се није сломила у рукама његове генерације.

Могао је само да уздахне. Већина људи тако ради. Није то урадио. Сео је и написао књигу. Не поезију. Приручник: шта значи ова реч, одакле потиче ова слика, како се користи. За оне који су и даље желели да пишу, а нису могли да читају.

Оно што је саградио била су врата. И спустио их је.

Година 1241. Двадесет трећи септембар. Ноћ. Људи упадају у његову кућу. Његове последње речи, само три: Eigi skal höggva. Не удрите.

Не преживљава. Књига преживљава. Готово све што свет зна о нордијској митологији потиче из те књиге. И списак богиња. И онај једини ред о Саги.

Шта FlowSaga ради

Сада сте ви на реду. Стварање приче више не кошта теле. Откуцајте неколико редова и појавиће се покретна слика.

Али тежак део никад није било куцање. Тежак део је имати добру идеју, а не наћи начин да је изоштриш или да направиш следећи корак. А када коначно направите видео-снимке, отворите фасциклу „Преузимања” и називи датотека су неразумљив хаос — не можете да кажете који је који.

FlowSaga спушта врата, а затим сам обавља посао коричења.

Највиша врата су језик. Не сложен интерфејс. Алат једноставно нема ваше речи. FlowSaga говори језике интерфејса, укупно 91. Пре хиљаду година Европа је писање чувала за латински; Исланђани су за записивање својих прича користили речи којима су заиста говорили. Ми смо на страни Исланђана.

Друга врата су време. Тридесет секунди, то је мерило којег се држим: отворите га и за тридесет секунди треба да знате како да почнете. Затим се десетине идеја одједном праве једна по једна, свака уредно сачувана у фасцикли коју изаберете, под насловом који јој дате. Та фасцикла полако постаје ваша лична књига.